- Где ћеш за Нову годину?
- Не знам, ти?
- Лондон.
- Стварно? Страва. Када идеш?
- Чим ми очитају мрежњачу и упореде је са свим терористима света.
- /смех/ Можда је због браде?
- Увек су били узвишена раса. Ми смо паори, са брадом или без.
- Шта ти траже?
- Све. Новац, идентитет, родитеље, сећања, слике са венчања, је л' сам споменуо новац?
- Колико?
- Сто десет евра, плус харач за наше, плус топли оброк док чекаш, превоз не плаћам.
- Па како идеш до тамо?
- Мислио сам на Бусплус.
- /смех/ Први пут у Британији?
- Аха. Одувек сам желео да одем, ето сад прилике. Због тога и учим енглески код вас.
- Учиш енглески због једног одласка у Лондон?
- Да. Одувек сам хтео да станем на онај камен, знаш, и кажем нешто лоше против краљице.
- Тај камен заиста постоји?
- Не знам. /пауза/ Мислиш ли да ћу са "бе један" моћи да саставим нешто против краљице?
- /смех/ Припреми унапред говор.
- Можете и ви да ми у томе помогнете.
- То се плаћа додатно.
- Стварно?
- Не.
- Коме сам све до сада плаћао, не бих жалио за краљицу.
- Колико остајеш?
- Њима сам рекао четири дана, можда цео живот. Шта знам. Зваћу вас на чај.
- Може.
- Али не шаљем гарантно писмо.
- Снаћићемо се већ.
- Ладно ме питају да ли сам учествовао у терористичком нападу. Ја кажем не. Они мени, да ли сте помислили да учествујете у терористичком нападу? Ја, не. Они опет, да ли знате неког ко је учествовао у терористичком нападу? Не, али хоћу ако наставите са таквим питањима.
- Креће час. Не прети.
- Ни онај сат им није лош могу ти рећи.
Нема коментара:
Постави коментар