ИДЕМ НИГДЕ

- Једва чекам пролеће.
- Зашто?
- Да се возим. Бајс да упрегнем и не улазим у аутобусе. Ружни су.
- Свашта чујеш, видиш и научиш у бусу.
- Због тога и носим слушалице и наочаре за сунце по магловитом дану.
- Идеш на посао бајсем?

- Ишао сам. Први пут су ми украли бајс, однели у Македонију и направили фрезу, други пут сам замало добио отказ због њега. Због бајса, не због фрезе. Шеф не да да га паркирам у ходнику. Каже нарушава изглед радње. Радим у кинеској радњи да поменем.

/пауза/

- Чим гране сунце идем на мост.

- Који? 

- Путинов.

- /смех/ Кинески?

- Кинеска верзија Пупина тај Путин. Имамо нешто слично у радњи, нека маска, личи на Путина, иде к'о алва. Него замисли кад се залетим на мост а кева ме пита: "где ћеш?", а ја кажем "Нигде". Па се наљути, не знам зашто. "Мама је л' си видела на вестима где води бициклистичка стаза преко Пупина? Ниси? Да јеси, знала би да нисам неваспитан и не би сада проклињала себе што си ме очувала и хранила током свих ових година. Идем нигде. Па се враћам". Замисли њену фацу. Па још додам: "Па ти гласај следећи пут" и изађем из стана. Право да ти кажем нисам сигуран ни да ли је гласала нити за кога. 

- Ти, је л' си гласао? 

- Нисам. Све и да јесам, опет бих ишао нигде. 

- Ноувер.

- Ин д мидл.